МИРЈАНА БУЛАТОВИЋ (1958) завршила је гимназију у Србобрану и књижевност на Филозофском факултету у Новом Саду. Радила је најпре у Подгорици, као новинар и лектор, потом у Новом Саду, а 1989. живи у Београду, углавном као слободни уметник. Била је уредник Трибине Француска 7 и секретар Удружења књижевника Србије.
Мирјана Булатовић објавила је више од двадесет књига поезије и прозе за одрасле и за децу, као и три књиге превода руске поезије. Добитник је, поред осталих, Награде Змајевих дечјих игара за изузетан стваралачки допринос савременом изразу у књижевности за децу, те Награде Златно перо Русије „за висок ниво књижевних превода“.
* * *
МИРЈАНА БУЛАТОВИЋ рођена је 19. јуна 1958. године у Ловћенцу (Војводина). Завршила је гимназију у Србобрану и књижевност на Филозофском факултету у Новом Саду. Радила је најпре у Подгорици, као новинар и лектор, потом у Новом Саду, а осећање странца искусила је у Лондону, живећи у британској престоници четрнаест месеци (1985. и 1986). Дамаре отаџбине, матерњег језика и православне вере најдубље је осетила у току четири месеца живота у Манастиру Враћевшници, крајем 1988. и почетком 1989. године. На том светом месту, живећи напоредо с монахињама, у конаку без огледала, умила се изнутра, ослободила новинарства, скинула с душе још неке терете, и определила се за Београд као свој град. Од 1989. живи у Београду, углавном као слободни уметник. Почетком 2001. изабрана је за уредника Трибине Француска 7 Удружења књижевника Србије (чији је члан од 1987). Током 2002. године уређивала је односе са јавношћу у Гутенберговој галаксији. У 2004. години одржала је око двеста предавања о наркоманији на основу своје књиге Ђаво у праху. (Министарство вера Републике Србије, у договору са Министарством просвете, књигом Ђаво у праху започело је акцију заштите младих од болести зависности.) Радила је и као секретар Удружења књижевника Србије. Годинама је уређивала дечје стране у Источнику, листу СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЕПАРХИЈЕ КАНАДСКЕ. За Позориштанце Пуж и Бранка Коцкицу већ четврт века пише сонгове (које, из тајанствених разлога, не објављује у својим књигама).
Мирјана Булатовић објавила је више од двадесет књига поезије и прозе:
- Стопало на дну света, поезија; Матица српска, Нови Сад, 1984;
- Молитва Хуане Инес од Крста, поезија; Дневник, Нови Сад, 1987;
- Прасведок, поезија; Нолит, Београд, 1990;
- Ђаво у праху – исповести наркомана, А-Ш дело, Београд, 1991; Гутенбергова галаксија, Београд 2002. (друго, допуњено издање); Завет, Београд, 2004. (допуњено, треће и четврто издање);
- Будући древни народе, поезија; Научна књига, Београд, 1993;
- Песме за дипломирану децу, Књижевна заједница Новог Сада, 1994;
- Песме за дипломирану децу, друго, допуњено издање, Нови Сад, 1995;
- Хотел Земља, поезија; Купола, Београд, 1995;
- Лепа села лепо горе (записи са снимања истоименог филма, уз истините ратне приче) – четири издања, 1995. и 1996;
- Хеј, ванземаљци!, поезија за децу; Матица српска, Нови Сад, 2000;
- Поправни дом за родитеље, поезија за децу; Рад, Београд, 2001;
- Хитна књига, поезија за децу; Просвета, Београд, 2003 године; друго издање – Просвета, 2004;
- Салон за негу душа, поезија; Итака, Београд, 2005; друго издање – Артист, Београд, 2006;
- Ко је ставио мирис у лук? – изабране мисли дечака Матије (бележене током пет и по година дечаковог одрастања), Београд, 2005;
- Школа љубави, поезија за децу; Завет, Београд, 2006. године; друго издање – Прво слово, Београд, 2007;
- Романчић о поштењу, проза за децу; Завод за уџбенике, Београд, 2008;
- Хвала аутобусу који није дошао, проза за децу; Артист, Београд, 2008;
- Велике мисли малих људи, записи; Источник, Торонто, 2008;
- Сањао сам да ми гори школа, поезија за децу; Граматик, Београд, 2010;
- Смрт је моја кратког века, поезија; Граматик, Београд, 2010;
- Споне, поезија; двојезично, руско-српско издање, Москва – Београд, 2010;
- Чудна лица пословица, проза за децу, српско-енглеско издање; Источник, Торонто, 2011.
- Чудна лица пословица, преуређено издање; Флавијан, Љубовија, 2016.
- Ако је неком срце стало, поезија; Граматик, Београд, 2017.
Песме Мирјане Булатовић објављене су у многим домаћим и страним антологијама. У уводу антологије Када будемо трава (1998), Владимир Јагличић истиче: „У савременој српској поезији, после смрти Десанке Максимовић, међу женама предњачи Мирјана Булатовић. Њена, мушки отворена поезија, каткад има лепоту призваног анђела.“
Др Андреј Базилевски, из Института за светску књижевност Руске академије наука и уметности, уврстио је шездесет песама Мирјане Булатовић у своју тротомну Антологију српског песништва, која обухвата 75 песника, од Лазе Костића до Мирјане Булатовић.
Други програм Радио Београда је 2005. године, у чувеној Антологији песника Драгомира Брајковића, начинио звучни запис песама које говори песникиња, у трајању од педесет минута.
За Интерплов из Лондона начињен је 2009. године звучни запис књи-ге песама за децу Сањао сам да ми гори школа.
Мирјана Булатовић превела је са руског језика један позоришни комад у стиховима и три књиге поезије.
Добитник је, поред осталих, Награде Змајевих дечјих игара за изузе-тан стваралачки допринос савременом изразу у књижевно–сти за децу, те Награде Златно перо Русије „за висок ниво књижевних превода“.
ПОЕЗИЈА МИРЈАНЕ БУЛАТОВИЋ
КАТКАД ИМА ЛЕПОТУ
ПРИЗВАНОГ АНЂЕЛА.
ВЛАДИМИР ЈАГЛИЧИЋ
