Добро дошли, људи, у моју електронску кућу!
Слободно се послужите чиме год желите.
Млади рецитатори су са мојим песмама за децу лепо пролазили
на такмичењима, то сам више пута чула.
Песму „Ако је неком срце стало“ људи су слали једни другима,
да их утеши кад изгубе ближње.
Размењивали су и многе друге песме и приче.
Један читалац ми је недавно поручио:
„Свиђа ми се ширина и мир душе у начину на који пишете.“
Други, пак, каже:
„Хвала ти што додирујеш небо и што нам преносиш тај осећај.“
Многи су желели да купе моје књиге, али, не знам зашто,
нимало не волим да продајем књиге.
Испоклањам шта имам, и онда немам.
А људи траже…
Најзад сам закупила електронски кућерак и имање,
да гости слободно долазе, разгледају
и понешто понесу за пут у небо.
_________________________________________________
МИШЉЕЊЕ АНЂЕЛА
О МОЈИМ ПЕСМАМА
То су наше песме, нису твоје.
Те песме одувек постоје.
Један од нас те стално прати,
кад скончаш, горе ће да их врати.
Затим те песме иду другом,
да се новом оплоде тугом.
Понека душа им дода зрак
и вековни осветли мрак.
Знаш ли када је песми крај:
када цела постане сјај.
▲▼▲
