ЛОТО
У рвању са животом
чак и баба игра лото.
Замишља добитак, машта
да ће да нам купи свашта.
Станчић мени, станчић брату
и локал за нашег тату.
Мами је сплав наменила,
па је поклон заменила.
Купиће јој галерију,
или мању штампарију.
Себи неће ни динара
од тих замишљених пара.
Понедељком три тикета
односи до Це маркета.
Сад се тамо уплаћује,
што нам баби пут скраћује.
Полетно се враћа кући,
седмици се надајући.
У онај час узбуђења
људима се живот мења.
Куглице у бубњу скачу
и неки од среће плачу,
али ова наша баба
стално даје паре џаба.
Ја је тешим, то јој прија –
шта ће нама штампарија,
и станови, и локали,
само нам скејт један фали,
па ако ти много није,
купи ми га од пензије.
СТОНОГА ЕЛВИРА ТРАЖИ ПЕДИКИРА
Па да. Имам многе
запуштене ноге.
Зовем се Елвира.
Тражим педикира.
Ако би он мени
по сниженој цени
остругао мало
девето стопало
и десно и лево,
дала бих му, ево,
ове стране паре,
канадске доларе…
Око једног зглавка
сплела ми се травка.
Једва вући могу
педесету ногу.
Ах, лепо би било
да ми ко у крило
док још нисам стала
узме сва стопала!…
Сирота Елвира
сања педикира.
Пуна страних пара
Славијом тумара.
Новце крупне, ситне,
картице кредитне,
све би јадна дала
за мекша стопала…
Изнурена, бледа,
радњице загледа:
„Мушки фризер“, „Пица“,
„Роштиљ“, „Мењачница“…
„Хлеб“, „Пецива“, „Коре“…
Јој, хода све горе!
„Кројач“, „Апотека“…
Ту ће да причека…
Пет јој ногу сева
и здесна и слева…
Кад поврати снагу,
наставља потрагу.
Шансе су јој танке,
али покрај банке
наједном Елвира
спази педикира!
Ћирилицом пише:
„Не трпите више.
Ви имате право
да ходате здраво.“
Жалосно је биће
које се саплиће.
То стонога схвата
док помера врата.
– Ах, како ми прија
чудна муштерија!
Средићу вам многе
огрубеле ноге.
Три дана за предње…
Четири за средње…
Задње ћу… у среду…
Је ли то у реду?
Пресрећна Елвира
цмокну педикира!
– Лезите на клупу
да пронађем лупу…
– Јаој! Ала пече!
Полако, човече!
– Овај спреј се прска
кад се нешто смрска.
Нека вам бол блажи
док се лупа тражи.
Музика вам прија?
Волите Вердија?
Тако. Испод главе
ставите влат траве.
Одремајте мало
ако вам је стало.
Сви уморни клону
у нашем салону…
Стонога Елвира
слуша педикира.
– Љубазни сте баш
и салон ме ваш,
да кажем за крај,
подсећа на рај.
Највећа дивота
мог дугог живота.
| 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 |
