УДЕВАЊЕ КОНЦА У ИГЛУ
Баба тежи да удене конац.
Не помажу нове наочари.
Врти иглу и мења ослонац,
па уздише: Ал’ се брзо стари!
Видела сам бубе у дрвећу,
на плафону дечицу комарца,
бактерије кад у напад крећу,
а сад молим мушичавог старца
да притекне, јер му око десно
вреди више него моја оба,
али концу и даље је тесно,
залуд деда девети пут проба.
Три дугмета лабаво ми стоје,
четврто се скоро откачило…
Ти најбоље видиш, злато моје.
Дођи, седи у бабино крило.
Није ваљда?! Удену тек тако!
Ма знала сам да ћеш ти без муке!
Деда гура конац наопако,
мени дрхте и ноге и руке.
Да је рупа кô кафена шоља,
сваког дана ја бих малко шила,
а овако, прошла ме је воља,
јесенас сам двапут потрефила!
КОНТРОЛА У ТРАМВАЈУ
Путујем „двојком“ са девојком,
и већ ми је надомак школа,
када неко узвикну јетко:
Карте на преглед! Хајде! Контрола!
Препаде се девојка мало,
устукну, спусти поглед лепи,
а мени ваљда додијало
да Лара стално зазире, стрепи,
па упитах страшну контролу:
Је ли претрес, хапшење, шта ли?!
Закаснићемо, људи, у школу,
само што нисмо, мало нам фали,
а писмени је из францускога –
увод, разрада, закључак, све то,
наставница захтевна, строга,
хладно ђацима квари лето…
Не смем да мислим! Још има наде!
Мајсторе, стани! Задња врата!
Шта нам ови ускоци раде!
Не дам маркицу из ината!
Хвала, мајсторе! Трчи! Звони!
Ено, мадам вежбанке носи!
Лаки, па ми смо шампиони,
на писмени стижемо боси!
Назуј кломпе. Одахни мало.
Спремио сам два празна листа.
Твоје се знање узбуркало
баш када треба да заблиста.
НАЈБОЉЕ НАМЕРЕ
Из најбољих намера
мајка ми се замера.
И отац је доста крут,
непотребно забринут.
Баба кô да није здрава:
„Даћу ти ја дечја права!“
Са дедом је другачије,
нити грди, нити бије.
Шта није у реду, мама,
са дединим намерама?
| 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 |
