Ако је неком срце стало

РАДОВИ НА РУБУ СВЕТА

Монаси, узгајивачи бесмртности,
плеве своје бујне вртове
на рубу света.

Ревно чупају грех,
али ипак.

Људско срце је мрачна комора
са много места за нове болове.

Монаси, узгајивачи бесмртности,
у крвоток уводе светло.

ДИВЉИ ЗАПАД

Никада није
постао питом
Дивљи запад.

Премда је имао
известан развој,
остала му је
спремност за напад
из салуна.

С колтом на бедру
Дивљи запад
дошетаће
и на твој праг.

Дивљи запад
повлачи ороз
на сваког ко му
није драг…

ЗАШТО СИ МЕ ОСТАВИО, ОЧЕ?

Ако је свог Сина,
и нас ће,
још пре и лакше
оставити.

Али, кад дође,
нек неко проба
да се не усправи
из гроба.

А

Мрдају као да су живи.
У лицу бледи, у срцу сиви.
Померају се, чак право ходе.
Ћуте. Чекају да се роде.

Не траже те. Не знају где си.
Нису сигурни ни да ли јеси.
Изгубили су твоју слику.
А створио си их по свом лику…

ПО СВОМ ЛИКУ

Огромну си нам дао моћ,
а ми трпамо дан у ноћ,
светлост гурамо у мрак,
у тмину сваки златни зрак,
и гледамо да живот скратимо,
да ти га, увређени, вратимо.
Велики си нам дао сјај,
а какви стижемо на крај?

ОТКУД ТОЛИКО НЕПРАВДЕ?

По правду ћете се на небо попети.

 

1 2 3 4 5 6