ХОЋЕМО РОБОТА!
– Какве рибице! Шта ће нам зека!
Желимо вештачкога човека,
кућног љубимца да нас служи,
тихо зуји, по кући кружи,
поспрема, приноси све што треба,
а сам никад не тражи хлеба,
него живи на батерије,
струју једе и струју пије,
љубазан, добар, препун знања
и племенитих осећања!
– Такав љубимац већ је са вама:
робот чувене марке МАМА!
НАЈГОРЕ ЈЕ ЂАЧКО ДОБА
Од колевке па до гроба
не постоји горе доба!
Наставница не верује
да смо остали без струје!
– Уосталом, добром ђаку
успело би и по мраку
да савлада загонетке,
јер може да пита претке
који с њим у тмини седе
за мишљења и погледе.
Нарочито баке знају
загонетке да задају…
Свашта! Није било струје!
Немој да те неко чује!
ДОЖИВОТНО ЗИМОВАЊЕ
Пролеће, лето, јесен, зима!…
А шта се збива код Ескима?
Има ли тамо каквог лета?
Нема? Штета! Велика штета!
Ескими живе једнолично,
дан за даном проводе слично,
без обрта и узбуђења;
поларни живот слабо се мења:
на небу цртеж жутог сунца,
а доле вечни снег светлуца.
По своме снежном океану
санкају се и лове храну.
Гладни Еским са санте леда
будући ручак у трку гледа.
Ваљда после, кад падне вече,
то уловљено месо пече.
Ако је рерна сувише врућа
може да му се истопи кућа.
Збиља, није лако Ескиму
да преживи бескрајну зиму.
ЋИРИЛИЦА
Када је моја баба била
у Улици Кнеза Михаила,
посматрала је с неверицом,
идући најлепшом улицом,
стране натписе и рекламе
и сетила се српске драме…
– А знаш ли како је у Пешти?
Тамо мађарска музика трешти
и домаћа претежу слова,
само жалосна Србија ова
у својој кући скрива лице
и гаси пламен ћирилице!
ОЛУЈА
– Видиш ли како се дрвеће њише?
Муња ватрено писмо пише…
Гром циља земљу… Небо режи…
Покупи своје ствари, и бежи!
– Лепо је кад смо мокри до коже!
Шта нам летња олуја може!
Не догађа се тако често
да муња сунцу отме престо.
Страшна се битка горе бије,
а доле топла киша лије.
| 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 |
