ВЕЛИКИ ОДМОР ОД ПРАВОПИСА
свегрешкеправописнеовдесунаслагане
ијошјенеколиколепомоглодастане
КАД СУ НА СВАДБИ БАЦАЛИ ПАРЕ
Чим је из цркве крочила млада,
почео је ситниш да пада!
Киша динара по мени пљусну,
и ту се онај народ згусну,
гурају се тетке и стрине
да брже допру до ситнине.
Да сам тако велики био,
ја бих све мени препустио!
СТРАХ ОД ДУБИНЕ
Конобарица са небеса,
која се зове стјуардеса,
о путницима се лепо стара
на десет хиљада метара.
Занимљиво је како се она
навикла на ћуд авиона.
Грдосија се страшно затресе,
и ево слатке стјуардесе:
– Не брини – каже – ништа то није,
мале ваздушне провалије.
Има ли она уопште маште?
Доле су куће, потоци, баште,
прашуме, ледници, глечери, звери –
како јој срце не затрепери?
Кад изнад океана лети,
да ли се гладне ајкуле сети?
Зна ли како немани гризу?!
Штета што сам добио визу!
Бујна машта ми само смета.
Тако високо изнад света
када се нађе копнено биће,
пожели неко опојно пиће.
Мама и тата пију вино,
и њима фино!
– Ви сте мало ниски за виски –
смеши се љупка стјуардеса.
Признајем, јесам.
Препуштен сили своје маште,
слећем на куће, падам у баште,
плутам по равни океана,
нестала вода, нестала храна,
поздрављам се са небом плавим,
мобилни мокар, коме да јавим,
готово све је, сунчани свете,
скончава једно недужно дете!
Пилот јавља ближи се писта,
везује се путника триста,
вештачка птица стварно слеће,
а мислио сам – никада неће!
Слава Господу и свецима,
приземљује се, а не цима…
Шкљоцају бравице појасева
и хор путника у себи пева,
напољу хладно, ноћ је пала,
домогосмо се Монтреала!
Air Canada, 21. IV 2008.
НЕСАНИЦА
Баба је касно кафу попила
и свуноћ ока није склопила.
Лактовима је деду будила
и сну се његовом тврдом чудила.
У зору је бака ђипнула
и кухињска су врата шкрипнула.
Омиљену је џезву шчапила
да би се страшне кафе напила.
| 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 |
