ЖЕНСКЕ УВЕК ЗАБРЉАЈУ
Први човек је био Адам.
Ева је била прва мадам.
Насеље им се звало Рај.
Треперила је благост и сјај.
Осећали су радост и мир.
Онда је Еву спопао хир.
Пожелела је све да спозна!
Прва жена је била грозна!
На Рај ставила јабуку-тачку…
Због ње ја вучем торбу ђачку!
Због ње уздишем над лектиром!
Зашто није седела с миром?!
Само да не би испала глупа,
решила рајско воће да чупа!
Стекла знање, а дала срећу!
Ја бих змији рекао – нећу!
Нећу децу да гурнем доле
где постоје толике школе!
ПОПИС ТЕТКИНИХ МАНА
СА ВРЛИНОМ НА КРАЈУ
Тетка има многе мане:
заборавља кишобране;
Уколико сунце греје,
наочаре свуда сеје.
С одећом се тешко прашта.
У орману чува свашта –
торбу са бруцошијаде,
кутијице од помаде
и две витке плаве флаше
од пре ове ере наше;
Изнад свега тога висе
блејзери и сукње плисе,
блузе, хаљине од свиле
што су течу опчиниле…
Тетка има многе мане.
Обожава ресторане,
воли да је неко двори,
док је служи да га кори:
– Што је першун потамнео?
Грашак треба да је цео.
Где је вода са лимуном?
Наздравља се чашом пуном…
Тетка ником није лака.
Најбоље је трпи бака.
Бака тетки дође мама.
Држала је на рукама.
Мени није тако страшна;
Увек јој је пуна ташна
и мази ме, па ми тепа:
– Сећо моја, добја, јепа…
Кад порасте оволики!?
Ево ти за Халкидики!
Петсто евра! Довољно је.
Загрли ме, сунце моје!
РАЗГОВОР СТАРЕ И НОВЕ ГОДИНЕ
– И ја сам била тако нова,
имала високе потпетице,
заносне очи, косу из снова,
и мени је блистало лице…
– А сад, у страну! Помери се!
Ја сам на реду! Ти си стара!
Како ми лепо украси висе!
Излази, сестро, из календара!
– Тридесет први још мало траје.
Не терај ме од топле пећи.
Ко се горди, после се каје.
У заборав ћеш и ти прећи…
– Не квари ми, баба, весеље!
Сад сам лепа, срећна и нова!
Хоћу на миру да слушам жеље,
а теби, ево, капа ова
са звездицама, и конфете;
Развеј по деци те кружиће!
Ја ћу да седнем, боле ме пете…
Сипајте Новој години пиће!
Наздравље! Све се испуњава!
Десетак милиона жеља!
Ја сам Нова година права,
ћерка изврсних родитеља
који се зову Радост и Срећа;
Са мном ће бити много боље!
Видите да сам јача и већа,
пуна снаге, полета, воље…
– Е, сад ми те је збиља доста!
Одлазим! Жао ми је људи.
Тако си горда, охола, проста…
Хајде, бар начас поштена буди
и замисли се: одвећ лако
изговараш што неће бити!
– Зар је важно? И ти си тако!
Морам их мало преварити!
Иначе, ко би се радовао
да кажем: Људи, биће горе!
Снуждили би се, развој би стао,
а овако, мичу се, боре…
Здраво, стара! Поноћ је скоро.
Имаш седамдесет секунди.
Одмичеш се сувише споро;
зар ти није топло у бунди?
Одмах изађи у поље снежно!
Десет! Девет! Пожури! Седам!
Боже, какво створење нежно!
Ја животу у очи гледам!
| 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 |
