ЉУБИ СВОЈЕ БЛИЖЊЕ СРЦЕ
Мој брат Мошо Одаловић
доживео је инфаркт.
Кад се поново сасвим спојио
са животом, послао ми је поруку:
„Добро сам. Инфаркт је прелепо
словце, ако умеш да читаш
сопствено срце.“
Некад се наше срце увреди,
јер смо све друге волели више него њега.
Реши да нас удари изнутра због те неправде.
Не да нас убије, него да нас прене.
Тај удар
по болницама називају инфаркт.
Нашли су тврдо име
за обичан напад љубоморе нашег срца
што све друге увек волимо више.
СИРОТА ПРЕВЕДЕНА ПЕСМА
Та је песма расла са мном и старила,
да би се једне страшне ноћи остварила.
Потом су у други језик обукли њено тело,
покрили и оно што им се привидело.
Леполика, чудним рухом ушушкана,
изван свог живота већ четрнаест дана,
тумара далеком земљом неће ли кога срести
ко ће јој помоћи да остане у свести.
ХИТНА ЛИРСКА ПОМОЋ
Мучи се млада песникиња.
Читалац јој треба.
Пореклом са неба.
Да придржава део песме
окренут свету.
Читалац у лету.
ВРАТИЋЕ СЕ ОНИ
Неће далеко.
До краја живота,
а то је ту.
Вратиће се они.
Напустиће своје блиставе очи
и руке с којима су се сродили.
Још нико није остао
у загрљају земље.
Стално се враћају,
приносећи свој пламичак
великом светлу.
Поједини знају:
живот је ходочашће.
ТАМО
Ко каже да мртви песници
не пишу више?
Само што посмртне песме
говоре тише, или ћуте.
Тамо се деле
на непостојеће и истакнуте.
| 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 |
