ПРЕДОСЕЋАЊЕ
Знала је да ће умрети.
У последње време често је
спомињала смрт.
Чак је и дан предвидела.
Ох, сигурно је осећала!
Да кажем док могу:
смрт спомињем целога живота,
али не верујем да ћу умрети
икада.
Одвећ потресна свечаност уз одар
није крај.
Смрт је ушће.
Ту се набујала људска река
у океан љубави улива.
Понеко на ушћу пева:
Смрт је моја кратког века.
ЛУТАЊЕ ВАЗДУХОМ
Сваки озбиљан путник
носи адресу на коју је кренуо,
иначе није путник,
него луталац.
Јадан путник у Небо
који је кренуо нигде!
Са тако тешким пртљагом
описиваће кругове по бескрају.
КАД ЋЕ НОВА КЊИГА
– Кад ће нова књига?
– Кад прочиташ стару.
– Читао сам је.
– Колико је трајало?
– Четрдесет пет минута.
– До дна речи!? Како ти
халапљиво гуташ
туђи живот!
Читај месец по месец,
годину по годину…
Нема нове књиге!
Нацедићу ти два-три стиха
уколико ти срце сахне…
– Ипак, када ће нова књига?
– Када досегне своју старост.
СВУ НОЋ ЈЕ ГОРЕЛО СВЕТЛО
Опет је песник под нашим кровом
изневерио стару песму са новом.
Прељубник орни, син слободе,
јутрос некуд незнано оде.
Крилато срце у шетњу води,
захвалан што је хтело да роди.
ГОРДОСТ
Дигни поглед, и завапи.
Засуће те топле капи.
Та доброта, то гануће
чека изнад твоје куће.
Ни кад сасвим изнемогнеш,
кад се до земљице погнеш,
ниси кадар рећи Богу:
Помози ми, сам не могу.
Силно ти је бреме дао
да би поглед подигао,
а ти уздишеш и стењеш
док се брдом у гроб пењеш!
ЗЕМЉА ЗЕМЉИ
Твоја ми
песма
онолико
треба
колико
у њој
има
неба.
НЕОГРАНИЧЕНА
ЗАПРЕМИНА СРЦА
У срце ми је много стало,
а у сам живот тако мало.
Срећом, човек цео свет може
да смести испод своје коже.
Са мном данима живи неко
кога сви виђају далеко.
Становник срца, невидљив оку,
напаја се на крвотоку.
Ћути, дише, снагу ми даје
и појачава откуцаје.
А ето, људима се још чини
да га сусрећу, у даљини.
| 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 |
