ДУША ЗАТЕЖЕ ЛУК
Ове године
моја чежњива душа
примакла се земљи
ближе него икад.
Понадао се
пропадљиви свет.
ЗАЛОГ
Шта Србију за Небеса веже
те још није отпала са свода?
Да ли видиш, наш Честити Кнеже,
докле нас је довела слобода?
Кога има на Небу, јунаци?!
Чија жртва није потрошена?!
Јавите се! Требају нам знаци
да нас гледа војска покошена…
БЛИСТАВО НЕДЕЉНО ЈУТРО
Ко не воли васиону целу
никад не би у распетом телу
молио се за своје убице
док крв света тече му низ лице.
Љубављу је земља окупана,
нестало је и смрти и рана,
све је спремно за живот, све блиста
од лепоте васкрслога Христа.
РАСПЕТА ЉУБАВ
Моје малено срце човека
стално нешто заузврат чека,
а Твоје срце јаче је волело
што је на Крсту више болело!
ИЗБАВЉЕЊЕ
Градови се целима чине…
Наједном, освану развалине.
Човек граби скривено злато
и понире у непознато.
Земаљска царства се пале и гасе,
и ништа не може да се спасе
до душе голе, сјајне и чисте,
која ће стећи такве исте
у дубокоме плаветнилу,
на бесконачном Божјем крилу.
Знаш ли колико љубави треба
да се досегне срце неба?
ГЛАС БЕЗ ЛИЦА
– Ово ће те јаког бола стајати
од ког се звезде гасе…
Не брини, неће вечно трајати…
Бол… стиже да те спасе.
– Све је плаћено до јуче било.
Зар нова приспева туга?
Тек се разлило руменило
и топлина са југа.
– Предахнула си. Тона олова!
Твој терет није мали…
Што је више снажних болова,
дубље сте постојали.
МОЈ ЖИВОТ
Пламен што се са ветром бори.
Свећа која за Тебе гори.
Заглушеност у страшној буци.
Ход са маленим крстом у руци.
Вера у притајени смисао.
Песма коју си Ти написао.
| 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 |
