Споне
Добра држава је сасвим неприметна,
удобна, комотна, за број већа
од својих поданика.
А тек идеална држава!
Та се недељом изјутра осмехне свом грађанству,
помилује младеж по коси
и старцима пристави кафу!
Наравно, идеалних држава нема.
Наравно, ни добре нису примећене.
Уочено је само да људи,
помињући издалека своју земљу,
заправо мисле на искошен зид,
на рупу у дворишту,
на младу трешњу,
остарелог пса,
и на особит мирис
баште после олује.
Разлика у испарењима је главна,
какве боје застава!
Човек ужива да ветар дигне,
да истакне ону заставу
под којом му се пред свануће
прва љубав у сну окреће.
Разлаз
Ах, ти недаровити љубавници,
творци знамените формуле растанка:
мој свећњак – твоје столице, моји лустери – твоје полице.
И кућног духа најзад улове,
располуте га по дужини и одвуку –
свако у свој новосазидани безданчић,
у наредни складно опремљен промашај.
Озарење
Сву ноћ је вејао први снег.
Осванула је обла белина
налик на опроштај грехова.
Школа умирања
Сама ћу поћи погребнику
да му предам, у злаћаном раму,
најбољу, најподеснију слику
за ветар, кишу и осаму.
Тужних је смрти било доста!
Изводим своје ишчезнуће
као одважни скакач с моста
у бистру реку испод куће.
Грубо изложени времену
Сви имају једнако година.
Дете је за који трен старац,
и старац је недавно дете,
обмануто да постоји – стоји живот.
А живот се креће, хитро,
његова људска сенка
само промине земљом.
Одувек то знам, оче,
јучерашњи дечаче,
сутрашња тишино међу ружама.
Моје будуће, старо лице
долази да ме охрабри,
моја смрт ми стално скида
сувишан накит.
Сирота преведена песма
Та је песма расла са мном и старила,
да би се једне страшне ноћи остварила.
Потом су у други језик обукли њено тело,
покрили и оно што им се привидело.
Леполика, чудним рухом ушушкана,
изван свог живота већ четрнаест дана,
тумара далеком земљом неће ли кога срести
ко ће јој помоћи да остане у свести.
Ћутање је добро за љубав
Човек толико воли свога пса
само зато што пас не говори,
а када би могао да каже:
– Ав, господару, где си цео дан?
– Ав, зашто нема воде у тањиру?
– Ав, колико ме волиш? Вау?
– и кад би могао то да понавља,
ишчилела би убрзо љубав,
измигољила не хајући више
за сјај оданих тужних очију.
Скрепы
Хорошее государство совершенно незаметно,
оно удобно, нигде не жмёт, на размер больше,
чем его подданные.
А уж идеальное государство и вовсе!
По воскресеньям с утра улыбается гражданам,
гладит молодёжь по головке,
старикам подаёт кофе!
Конечно, идеальных государств не бывает.
Да и хороших что-то не видно.
Установлено только, что люди,
вспоминая вдали от родины свою землю,
на самом деле думают о покосившемся заборе,
о кротовой норе на участке,
о молодой черешне,
о постаревшей собаке,
о том, как особенно пахнет
сад после дождя.
Различия в испарениях почвы – вот главное,
какие там цвета флагов!
Человеку в радость, когда ветер развевает
то знамя,
под которым ему на рассвете
приснилась первая любовь.
Разрыв
Ох уж эти бездарные любовники,
создатели знаменитой формулы:
мне торшер – тебе стол, мне буфет – тебе пол…
Вот и домовой наконец изловлен,
они режут его в длину пополам и тащат –
каждый в свою бездночку-новостройку,
в очередной, уютно оборудованный провал.
Озарение
Всю ночь кружился первый снег.
Клубилась белизна,
похожая на отпущенье грехов.
Школа умирания
Я подарю гробовщику,
картину в золочёной раме.
Истрачу в ней свою тоску,
а дождь и ветер сгинут сами.
Довольно пасмурных кончин!
Изобразим исчезновенье:
пусть с моста в речку хоть один
шагнёт без дрожи и сомненья.
Подвластные времени
Мы ведь все – одногодки.
Ребёнок через мгновенье – старик,
а старик – недавний ребёнок,
наивно веривший, что жизнь лишь предстоит – стоит на месте.
А жизнь идёт себе, хитро идёт,
и только тень человеческая
скользит по земле.
Я давно это знаю, отец мой,
вчерашний мальчик,
а завтра – лишь тишина среди роз.
Моё будущее, старое лицо
приходит меня приободрить,
смерть то и дело избавляет меня
от лишних побрякушек.
Сирота – переведённая песня
Эта песня вместе с сердцем во мне билась
и однажды страшной ночью воплотилась.
А потом в другой язык одели тело,
нарядили, как душа их захотела.
Лунолика, в чудном платье шелестящем,
две недели, как скитается по чащам.
На чужбине её жизни нет названия,
кто подскажет, как остаться ей в сознании?
Молчание полезно для любви
Человек так любит своего пса
только потому, что пёс не говорит.
А если бы он мог сказать:
– Ав, хозяин, где ты был целый день?
– Ав, почему в миске нет воды?
– Ав, а ты меня очень любишь? Ав? –
если бы он мог это повторять,
скоро любовь истощилась бы
и ускользнула, больше не помышляя
о взгляде печальных преданных глаз.
| 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 |
