ЖЕНСКЕ УВЕК ЗАБРЉАЈУ
Први човек је био Адам.
Ева је била прва мадам.
Насеље им се звало Рај.
Треперила је благост и сјај.
Осећали су радост и мир.
Онда је Еву спопао хир.
Пожелела је све да спозна!
Прва жена је била грозна!
На Рај ставила јабуку-тачку…
Због ње ја вучем торбу ђачку!
Због ње уздишем над лектиром!
Зашто није седела с миром?!
Само да не би испала глупа,
решила рајско воће да чупа!
Стекла знање, а дала срећу!
Ја бих змији рекао – нећу!
Нећу децу да гурнем доле
где постоје толике школе!
СТРАХ ОД ДУБИНЕ
Конобарица са небеса,
која се зове стјуардеса,
о путницима се лепо стара
на десет хиљада метара.
Занимљиво је како се она
навикла на ћуд авиона.
Грдосија се страшно затресе,
и ево слатке стјуардесе:
– Не брини – каже – ништа то није,
мале ваздушне провалије.
Има ли она уопште маште?
Доле су куће, потоци, баште,
прашуме, ледници, глечери, звери –
како јој срце не затрепери?
Кад изнад океана лети,
да ли се гладне ајкуле сети?
Зна ли како немани гризу?!
Штета што сам добио визу!
Бујна машта ми само смета.
Тако високо изнад света
када се нађе копнено биће,
пожели неко опојно пиће.
Мама и тата пију вино,
и њима фино!
– Ви сте мало ниски за виски –
смеши се љупка стјуардеса.
Признајем, јесам.
Препуштен сили своје маште,
слећем на куће, падам у баште,
плутам по равни океана,
нестала вода, нестала храна,
поздрављам се са небом плавим,
мобилни мокар, коме да јавим,
готово све је, сунчани свете,
скончава једно недужно дете!
Пилот јавља ближи се писта,
везује се путника триста,
вештачка птица стварно слеће,
а мислио сам – никада неће!
Слава Господу и свецима,
приземљује се, а не цима…
Шкљоцају бравице појасева
и хор путника у себи пева,
напољу хладно, ноћ је пала,
домогосмо се Монтреала!
Air Canada, 21. IV 2008.
ТАТА У ДРУГОМ СТАЊУ
Мама јесте важна, и њен топли стомак,
који је изнутра кô свемирски брод,
у њеном стомаку све ми је надомак
и лепо ме гости, кô најближи род.
Мама јесте важна, ал’ тата је биће
које ме у души носи месецима…
Мама само рађа, а тата ме свиће,
па не знам ко теже задужење има.
Што углавном мами одају признање?
Зар татина душа није исто трудна?
Упали су скупа у то друго стање,
само што је мама у трудноћи чудна.
Мами се на телу види испупчење,
док татина душа буја неприметно,
женско више боли, зато тако стење,
а мушки порођај тече изузетно.
Мама јесте важна, и њен топли стомак,
из којег црпем калцијум и гвожђе,
али ће и тата, мамин бивши момак,
сутра да набавља лубенице, грожђе.
За мој су животић обоје пресудни
и њихова ми је важност подједнака,
а то што мама видљиво затрудни,
значи да је фина госпођа из брака!
ПОПИС ТЕТКИНИХ МАНА СА ВРЛИНОМ НА КРАЈУ
Тетка има многе мане:
заборавља кишобране;
Уколико сунце греје,
наочаре свуда сеје.
С одећом се тешко прашта.
У орману чува свашта –
торбу са бруцошијаде,
кутијице од помаде
и две витке плаве флаше
од пре ове ере наше;
Изнад свега тога висе
блејзери и сукње плисе,
блузе, хаљине од свиле
што су течу опчиниле…
Тетка има многе мане.
Обожава ресторане,
воли да је неко двори,
док је служи да га кори:
– Што је першун потамнео?
Грашак треба да је цео.
Где је вода са лимуном?
Наздравља се чашом пуном…
Тетка ником није лака.
Најбоље је трпи бака.
Бака тетки дође мама.
Држала је на рукама.
Мени није тако страшна;
Увек јој је пуна ташна
и мази ме, па ми тепа:
– Сећо моја, добја, јепа…
Кад порасте оволики!?
Ево ти за Халкидики!
Петсто евра! Довољно је.
Загрли ме, сунце моје!
| 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 |
