ЈЕДНЕ НОЋИ У ЕГИПТУ
Фараони се придигли да виде
ко им то дира пирамиде.
Тутанкамон, Рамзес и остали
сумњичави наједном постали.
Само се Кеопс не узрујава,
у саркофагу мирно спава.
Ослушкују: неко шета…
Рамзес шапну: – Нефре-тета!
Тутанкамон ипак сматра
да то иде Клеопатра.
Шећка Клеопатра стара,
овог пута без Цезара.
– Е баш добро што си сама,
почеши ме по ногама !
– Тутанкамоне, будало,
стани, еј, о’лади мало!
Фараонски савет сматра
да то није Клеопатра!
Више их је… Шта то значи ?
Ах, опет истраживачи !
Британци су, или Руси…
Одоше нам папируси !
Увек нам понешто апну,
Бар да на излазу запну !
А сад лези. Шта ће рећи
на све ово Рамзес Трећи ?
– То је она мудра глава
што се стално излежава ?
Владао је после мене,
моје деце, моје жене ?
Па он ти је рођен јуче,
фараонско праунуче !
– Тутанкамоне, умукни !
– Нећу! Што да ћутим ! Пукни !
Баш ми годи прича фина,
нисам причо од давнина…
– Ма, чуће нас учењаци!
У сандук се лепо баци,
нека раде док ти спаваш,
немој да им отежаваш !
– Рамзесе, на срце руку,
не верујем у науку !
Назадан сам одвајкада,
па сам назадан и сада !
– Тутко, ти си велик живац.
А још си и примитивац !
Фараони те се стиде,
и ако те ови виде,
одведу те на анкету,
па објаве целом свету
да смо ми имбецилити,
шта ће онда, Тутко, бити ?!
Ти уопште немаш стида,
углед четр’ес’ пирамида
срозаваш нам вртоглаво!
На спавање! ’Ајде здраво!
РАЗГОВОР СТАРЕ И НОВЕ ГОДИНЕ
– И ја сам била тако нова,
имала високе потпетице,
заносне очи, косу из снова,
и мени је блистало лице…
– А сад, у страну! Помери се!
Ја сам на реду! Ти си стара!
Како ми лепо украси висе!
Излази, сестро, из календара!
– Тридесет први још мало траје.
Не терај ме од топле пећи.
Ко се горди, после се каје.
У заборав ћеш и ти прећи…
– Не квари ми, баба, весеље!
Сад сам лепа, срећна и нова!
Хоћу на миру да слушам жеље,
а теби, ево, капа ова
са звездицама, и конфете;
Развеј по деци те кружиће!
Ја ћу да седнем, боле ме пете…
Сипајте Новој години пиће!
Наздравље! Све се испуњава!
Десетак милиона жеља!
Ја сам Нова година права,
ћерка изврсних родитеља
који се зову Радост и Срећа;
Са мном ће бити много боље!
Видите да сам јача и већа,
пуна снаге, полета, воље…
– Е, сад ми те је збиља доста!
Одлазим! Жао ми је људи.
Тако си горда, охола, проста…
Хајде, бар начас поштена буди
и замисли се: одвећ лако
изговараш што неће бити!
– Зар је важно? И ти си тако!
Морам их мало преварити!
Иначе, ко би се радовао
да кажем: Људи, биће горе!
Снуждили би се, развој би стао,
а овако, мичу се, боре…
Здраво, стара! Поноћ је скоро.
Имаш седамдесет секунди.
Одмичеш се сувише споро;
зар ти није топло у бунди?
Одмах изађи у поље снежно!
Десет! Девет! Пожури! Седам!
Боже, какво створење нежно!
Ја животу у очи гледам!
| 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 |
